3
III-7 Уж. 10/22
где је упућен на лице које се представило као председник Подкомисије, али да је у краћем
разговору председник Подкомисије одбио да прими приговор по основу застарелости,
нагласивши да му је речено да не прима приговоре ако протекне рок од 24 часа од
затварања биралишта. У приговору је даље навео да сматра да је његово изборно право
повређено неправилним ускраћивањем рока за приговор, који по закону износи 48 часова
од времена затварања биралишта. Такође је навео да сматра да је председник комисије
био дужан да прими његов приговор и да је због одбијања наведеног лица да приговор
прими повређено не само изборно право подносиоца већ и право жалбе у управном
поступку и предложио надлежној комисији за спровођење референдума, односно
Подкомисији да у целости поништи изјашњавање на наведеном гласачком месту, а потом
да се одреди време поновног изјашњавања грађана.
Ожалбеним решењем приговор је одбијен као неоснован. Према разлозима из
образложења ожалбеног решења, Републичка изборна комисија је, ценећи наводе изнете
у приговору, констатовала да нема основа за закључак да је учињена неправилност која
би била основ за усвајање приговора, нити за закључак да су подносиоцу приговора
приликом гласања на републичком референдуму одржаном 16.01.2022. године, била
повређена законом заштићена права. Ово стога што се у складу са одредбама члана 71.
став 1, члана 19. и члана 21. став 2. Закона о референдуму и народној иницијативи,
приговори подносе директно Републичкој изборној комисији и то било поштом, било
непос��едно, предајом Писарници Народне скупштине, односно због тога што Закон о
референдуму и народној иницијативи не прописује обавезу да се приговори Републичкој
изборној комисији подносе преко поткомисија. као што је нпр. чланом 73. став 1.
наведеног закона прописано да се жалбе Управном суду против решења надлежне
комисије донетог по приговору подносе преко надлежне комисије. У смислу наведеног,
Републичка изборна комисија је закључила да тврдња о наводном одбијању председника
Поткомисије да прими приговор гласача не указује на постојање неправилности, односно
повреде поступка спровођења репбличког референдума која би била основ за усвајање
приговора, а још мање за тражено поништавање гласања на гласачком месту број 2 у
граду Шапцу. Ово с обзиром да се из поднетог приговора само посредно може закључити
да се приговор који је председник Поткомисије наводно одбио да прими односио на
гласачко место број 2. у граду Шапцу, али се из садржине приговора достављеног
Републичкој изборној комисији не може утврдити садржај нити предмет приговора који
је подносилац имао намеру, односно покушао да изјави поткомисији у Шапцу.
Одредбом члана 19. став 3. Закона о референдуму и народној иницијативи
прописано је између осталог да је надлежна изборна комисија за спровођење
републичког референдума Републичка изборна комисија.
Одредбом члана 71. став 1. истог закона, прописано је да грађанин може поднети
приговор надлежној комисији у року од 48 сати од затварања гласачког места на коме је
уписан у бирачки списак, ако га је гласачки одбор неосновано спречио да гласа или му је
на гласачком месту повређено право на слободно и тајно гласање.
Према оцени Управног суда, Републичка изборна комисија је правилно одлучила
када је ожалбеним решењем одбила приговор жалиоца као неоснован. Ово стога што из
одредби Закона о референдуму и народној иницијативи, на које се Републичка изборна
комисија у ожалбеном решењу позвала, а којима је уређено питање заштите права и
органи за спровођење референдума, несумњиво произлази да се ради заштите права у
смислу наведеног закона, приговор може поднети само надлежној комисији и да је
Републичка изборна комисија надлежна комисија за спровођење републичког