Kratak pregled Uvod Izbori obično obuhvataju velika okupljanja širom jedne zemlje, ne samo na dan izbora već i tokom izbornih skupova i registracije glasača. Ti događaji povećavaju kontakte među ljudima i rizike od direktnog i indirektnog prenošenja bolesti. Mali broj tela za upravljanje izborima ima sveobuhvatne planove za upravljanje tim aktivnostima tokom širenja epidemija, što dovodi do nedovoljno vremena, resursa i informacija za izvršenje neophodnih korekcija i bezbednog održavanja izbornih aktivnosti kada se krize u oblasti javnog zdravlja iznenada materijalizuju. To se pokazalo i kada je u pitanju COVID-19, bolest koju izaziva novi virus korona, koja je do danas dovela do odlaganja nacionalnih i lokalnih izbora u skoro 60 zemalja i teritorija.1 Nekoliko tela za upravljanje izborima koja su odlučila da nastave sa izborima tokom krize uglavnom nisu uspela da reše zabrinutost javnosti2 u pogledu zdravlja, što je dovelo do male izlaznosti birača, problema sa kredibilitetom, povlačenja članova biračkih odbora, pa čak i njihovog inficiranja.3 Kako bi pružila podršku telima za upravljanje izborima da se snađu u tako složenim okruženjima, Međunarodna fondacija za izborne sisteme (IFES) u saradnji sa organizacijom Management Sciences for Health (MSH), izradila je ovaj dokument usmeren na opšta pitanja iz oblasti javnog zdravlja za sve ključne izborne procese i preporuke u cilju ublažavanja rizika od prenošenja virusa COVID-19. Preporuke u ovom dokumentu sastavljene su na osnovu opštih smernica nadležnih zdravstvenih organa poput Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Centara za kontrolu i prevenciju bolesti SAD (CDC), najnovijih dokaza i naučnih studija u vreme objavljivanja i najboljih praksi i uspešnih mera koje sprovode tela za upravljanje izborima u sličnim kontekstima. Definisanje problema Pošto tela za upravljanje izborima imaju ograničeno vreme i resurse da nabave potrebne materijale i uvedu nove postupke u svoje procese, veoma je važno da napori na ublažavanju rizika budu deo krovne strategije kojom se obezbeđuje optimizacija resursa i koja obuhvata i kontekstualizovanu procenu rizika koji predstavlja COVID-19. Ukoliko se pravilno sprovedu, ove mere mogu značajno da ublaže rizik od prenošenja virusa i da razumno umanje strah ljudi od infekcije tokom izbornih procesa, koji bi inače mogao drastično da smanji izlaznost birača i da negativno utiče na legitimnost rezultata. Treba takođe pomenuti sledeće: iako će preporuke ponuđene u ovom dokumentu na najmanju moguću meru svesti rizik za javno zdravlje i povećati poverenje glasača i članova organa za sprovođenje izbora, različiti konteksti predstavljaju različite nivoe opasnosti, a izbori uz lično prisustvo možda nisu uvek najbolji pravac delovanja. Odluke u pogledu toga da li i kako održavati različite izborne aktivnosti biće uspešnije ukoliko: ▪ ▪ ▪ Budu donete imajući u vidu sveobuhvatne procene rizika izrađene u koordinaciji sa organima nadležnim za javno zdravlje; Uzmu u obzir tačke gledišta političkih stranaka i civilnog društva koje predstavljaju kompletan spektar izbornih jedinica u zemlji; i Budu zasnovane na zajedničkom razumevanju svih rizika koje predstavlja održavanje izbora tokom krize. -3-