2
III-5 Уж 9/22
потврђује на републичком референдуму, Акт о промени Устава Републике Србије са
образложењем бити објављен у “Службеном гласнику Републике Србије”, као саставни
део наведене одлуке. Наводи да му приликом гласања није било јасно референдумско
питање, није знао о ком акту се ради, да ли је акт донет или ће бити накнадно донет, ког
датума је донет, ако је донет, да ли је тај акт објављен и где, као и да на то нису знали да
му одговоре ни чланови гласачког одбора приликом изјављивања приговора на записник
на самом бирачком месту. На основу самог референдумског питања које је било
одштампано на гласачком листићу, тврди да није могао да сазна о чему је био позван да
гласа и изабере један од два могућа одговора “ДА” или “НЕ”. Сматра неприхватљивим
образложење из ожалбеног решења да је могао да се благовремено упозна са садржајем
Акта о промени Устава Републике Србије, као и да је на самом гласачком месту била
истакнута Одлука о расписивању републичког референдума ради потврђивања Акта о
промени Устава Републике Србије и сам Акт о промени Устава Републике Србије, са
разлога што нико из гласачког одбора на лицу места није умео да укаже где се налази акт
и где може да се прочита, па чак и да ли је акт уопште донет или ће накнадно бити донет
након референдума. Због наведене неправилности у спровођењу референдума одржаног
дана 16.01.2022. године, подносилац предлаже Управном суду да у целости поништи
изјашњавање на наведеном гласачком месту, а потом да се одреди време поновног
изјашњавања грађана и то након поновног штампања гласачких листића са јасним и
недвосмисленим референдумским питањем, односно, уколико се испостави да је исто
питање било одштампано на гласачким листићима на више бирачких места, да Управни
суд поништи читав референдум и одреди време поновног изјашњавања грађана.
Републичка изборна комисија је дана 02.02.2022. године, у 18,55 часова доставила
Управном суду жалбу и списе, без образложеног одговора на жалбу.
Одлучујући о поднетој жалби, која је дозвољена, благовремена и изјављена од
овлашћеног лица, на основу одредбе члана 73. Закона о референдуму и народној
иницијативи (“Службени гласник РС”, бр. 111/21 и 119/21), оценом навода у жалби,
ожалбеног решења и списа предмета, Управни суд је нашао да жалба није основана.
Из списа предмета и образложења ожалбеног решења, произилази да је Републичкој
изборној комисији грађанина А.А. из ..., поднео приговор у ком је навео да је дана 16.
јануара 2022. године, покушао да оствари своје бирачко право на бирачком месту бр. 2 у
граду Шапцу, на ком је уписан у бирачки списак и да је одмах по пријему гласачког листића
приметио да постоји проблем са разумљивошћу текста референдумског питања, јер у питању
није наведено о ком акту се недвосмислено ради и каква промена Устава Републике Србије
је по среди. Наводи да је у оквиру референдумског питања, реч „Акта“ написана великим
словом на гласачком листићу, али да нигде не постоји пун назив тог акта, нити је на листићу
одштампан број „Службеног гласника Републике Србије“ и датум његовог објављивања,
нити постоји била каква напомена у вези предметног „акта“, те да из референдумског питања
није јасно која би се конкретно одредба Устава Републике Србије евентуално мењала, због
чега је у својству гласача доведен у заблуду и сматра да је повређено његово лично изборно
право неприкладним референдумским питањем. Предложио је да се због наведене
неправилности у спровођењу референдума одржаног 16. јануара 2022. године, у целости
поништи изјашњавање на предметном гласачком месту и да се потом одреди време поновног
изјашњавања грађана, односно да Републичка изборна комисија, уколико се испостави да је
исто питање било одштампано на гласачким листићима на више бирачких места, поништи
читав референдум и одреди време поновног изјашњавања грађана.
Према разлозима образложења ожалбеног решења, Републичка изборна комисија је,