3
III-5 Уж 9/22
ценећи наводе изнете у приговору, утврдила да подносиоцу приговора приликом гласања
нису била повређена законом заштићена права у вези са изјашњавањем на референдуму.
Ово стога што је Републичка изборна комисија, на 20. седници, одржаној 29. новембра
2021. године, у складу са чланом 36. став 2. Закона о референдуму и народној
иницијативи, разматрала захтев Одбора за уставна питања и законодавство Народне
скупштине за давање мишљења о предлогу референдумског питања, са понуђеним
одговорима, о којем би се гласачи изјашњавали на републичком референдуму ради
потврђивања акта о промени Устава Републике Србије и том приликом закључила да је
предложено референдумско питање „Да ли сте за потврђивање Акта о промени Устава
Републике Србије?“, са понуђеним одговорима „да“ и „не“, формулисано у складу са
одредбом члана 36. став 1. Закона о референдуму и народној иницијативи, односно да је
формулисано јасно и недвосмислено, тако да се на њега може одговорити једним од
понуђених одговора и да не даје предност нити сугерише један од понуђених одговора.
Даље је у образложењу ожалбеног решења наведено да је Народна скупштина, на Осмој
посебној седници у Дванаестом сазиву, одржаној 30. новембра 2021. године, донела
Одлуку о расписивању републичког референдума ради потврђивања Акта о промени
Устава Републике Србије („Службени гласник РС“, број 115/21) и да је тачком 5. наведене
одлуке утврђено да ће, ради упознавања грађана са садржином Акта о промени Устава
Републике Србије, који се потврђује на републичком референдуму, Акт о промени Устава
Републике Србије, са образложењем, бити објављен у "Службеном гласнику Републике
Србије", као саставни део наведене одлуке. Ожалбеним решењем Републичка изборна
комисија, позивајући се на члан 24. став 2. Закона о референдуму и народној
иницијативи, који цитира, закључује да је, према наводима из самог приговора,
подносилац приговора примио гласачки листић, што значи да му је гласачки одбор
омогућио да гласа; да подносилац приговора не указује на евентуалну околност да је био
приморан да изађе на гласање, нити да је позван на одговорност због тога што је изашао
на гласање; да подносилац приговора не указује на евентуалну околност да му је
приликом гласања била угрожена или повређена тајност гласања. У вези са наводом из
приговора о постојању проблема са разумљивошћу текста референдумског питања,
Републичка изборна комисија је закључила да та околност не може да се узме као
неправилност у поступку спровођења референдума, с обзиром на то да је питање у свему
формулисано у складу са законом, о чему се Републичка изборна комисија и формално
изјаснила на захтев Одбора за уставна питања и законодавство Народне скупштине, те
да је подносилац приговора имао могућност да се са текстом Акта о промени Устава
Републике Србије благовремено упозна, како пре дана гласања, с обзиром на то да је
наведени акт, у складу са законом, објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“,
тако и на самом гласачком месту, на којем је била истакнута Одлука о расписивању
републичког референдума ради потврђивања Акта о промени Устава Републике Србије,
као и сам Акт о промени Устава Републике Србије. На основу свега наведеног,
Републичка изборна комисија је закључила да подносиоцу приговора приликом гласања
на републичком референдуму одржаном 16. јануара 2022. године, нису била повређена
законом заштићена права у вези са изјашњавањем на референдуму.
Одредбом члана 5. став 1. Закона о референдуму и народној иницијативи (“Службени
гласник РС”, бр. 111/21 и 119/21), прописано је да се грађани слободно изјашњавају на
референдуму и слободно опредељују о свом учешћу у народној иницијативи а ставом 2.
прописано је да нико не може позвати грађанина на одговорност због изјашњавања или
неизјашњавања на референдуму, нити због учествовања или неучествовања у народној
иницијативи.